Kad je pri­je tri go­di­ne ugo­vo­rio oba­ve­zu sa di­rek­to­rom Gim­na­zi­je ,,Mi­lo­je Do­bra­ši­no­vić” iz Bi­je­log Po­lja Mil­kom Ko­va­če­vi­ćem da pri­pre­mi ru­ko­pis ove knji­ge, autor Raj­ko Me­do­je­vić ni slu­tio ni­je ka­kve će ga sve ne­da­će za­de­si­ti. Ka­že ka­ko je jed­no vri­je­me sum­njao da će uop­šte mo­ći da is­pu­ni oba­ve­zu ko­ju je pre­u­zeo.
– Uspio sam za­hva­lju­ju­ći ra­zu­mi­je­va­nju, po­dr­šci i po­mo­ći svo­je su­pru­ge Ka­će i kćer­ke Ane, ko­je su me bo­dri­le da ne klo­nem. Pre­u­zi­ma­le su umje­sto me­ne i po­ro­dič­ne i dru­štve­ne, i ro­đač­ke i brat­stve­nič­ke oba­ve­ze, sa­mo da ja mo­gu da ra­dim. Nji­ho­vom za­slu­gom i za­slu­gom svo­jih sa­rad­ni­ka, pri­je sve­ga ko­le­ge Mil­ka Ko­va­če­vi­ća i se­kre­ta­ri­ce Al­me Cr­no­vr­ša­in, na­sta­la je ova knji­ga. Ugo­vo­ren je bio obim od 600 stra­ni­ca, a kao što vi­di­te, on je na­ra­stao za po­lo­vi­nu vi­še – is­ti­če Me­do­je­vić.
Su­mi­ra­ju­ći po­dat­ke do ko­jih je do­la­zio, ka­že da ga je za­ču­di­lo ka­kav je in­te­lek­tu­al­ni po­ten­ci­jal po­la­zio u svi­jet na­u­ke iz bje­lo­polj­ske gi­man­zi­je.
– Ni­je­sam po­zna­vo ni­jed­nu oblast ljud­skog na­uč­nog dje­lo­va­nja, a da u njoj ni­je­su da­li zna­ča­jan do­pri­nos uče­ni­ci bje­lo­polj­ske gim­na­zi­je, i to iz svih zna­čaj­nih obla­sti, od ko­jih uz­gred po­mi­nje­mo sa­mo ne­ke – me­di­ci­ne, po­seb­no hi­rur­gi­je, atom­ske fi­zi­ke, me­đu ko­ji­ma je is­tra­ži­va­nje i ko­ri­šće­nje pla­zme, ma­te­ma­ti­ke i nje­nih di­sci­pli­na, elek­tro­teh­ni­ke i elek­tro­ni­ke svih mo­du­la, ar­hi­tek­tu­re i gra­đe­vi­nar­stva, bi­o­lo­gi­je i eko­lo­gi­je, psi­ho­lo­gi­je, pe­da­go­gi­je, psi­hi­ja­tri­je, sto­ma­to­lo­gi­je, ge­o­gra­fi­je, ge­o­lo­gi­je, pra­va, po­seb­no kri­mi­na­lo­gi­je, isto­ri­je i svih no­vih na­uč­nih fe­no­me­na sa­vr­me­nog do­ba – ka­že Me­do­je­vić.
Po svom na­uč­nom do­pri­no­su na­ro­či­to su po­zna­ti u na­uč­nim cen­tri­ma Be­o­gra­da, Sa­ra­je­va, Za­gre­ba, No­vog Sa­da, Ni­ša, Pod­go­ri­ce, Pri­šti­ne, Kra­gu­je­va­ca, Čač­ka, Ba­nja­lu­ke, Mo­sta­ra, Nik­ši­ća. U nji­ma su ostva­ri­va­li svo­je is­tra­ži­vač­ke na­uč­ne po­du­hva­te, bi­li pro­fe­so­ri i ru­ko­vo­di­o­ci ovih pre­sti­žnih na­uč­nih ku­ća i ne­kih po­zna­tih svjet­skih uni­ver­zi­te­ta.
– Mo­že li ne­ko da­nas da za­mi­sli da su se na Ko­rit­skoj ili Go­rič­koj vi­so­rav­ni u se­o­skim i va­ro­škim udže­ri­ca­ma ra­đa­li ve­li­ka­ni svjet­ske na­u­ke i teh­ni­ke. Mo­že li se vje­ro­va­ti da je đak bje­lo­polj­ske gim­na­zi­je re­kon­stru­i­sao i na­pi­sao sto­go­di­šnju isto­ri­ju svih gra­do­va Sr­bi­je, od ko­jih je sva­ka ima­la po 1.200, a ne­ke 2.000 stra­ni­ca, a da se ne na­đe ni­ko dru­gi, ili da su na­ši uče­ni­ci bri­lji­ra­li kao is­tra­ži­va­či atom­ske fi­zi­ke i da su u toj sfe­ri za­u­zi­ma­li vr­ho­ve svjet­ske na­u­ke. Da ne po­mi­nje­mo da­lje ot­kri­ća i pe­ten­te na­ših dok­to­ra na­u­ka pri li­je­če­nju bo­le­sni­ka. Ova knji­ga sa­dr­ži mno­go to­ga što se ne mo­že na­gla­ša­va­ti, ali je po­ku­ša­no da se nje­nim štam­pa­njem oda pri­zna­nje dok­to­ra na­u­ka. Ve­li­či­na tog do­pri­no­sa mo­ći će se na­slu­ti­ti sa­mo ka­da se pro­či­ta knji­ga – ka­zao je Me­do­je­vić.
Autor is­ti­če da je za rad na ovoj knji­zi imao i lič­ni mo­tiv. Že­lio sam da se odu­žim ido­li­ma svo­je mla­do­sti. To su tro­ji­ca na­rod­nih he­ro­ja.
– Že­lio sam da se odu­žim svo­jim škol­skim dru­go­vi­ma – za­to su tu ge­ne­ra­li i broj­ni dru­gi stva­ro­ci, da se odu­žu­jem svo­jim učen­ci­ma iz osnov­ne i sred­nje ško­le, svo­jim pri­ja­te­lji­ma, kom­ši­ja­ma, po­zna­ni­ci­ma i po­seb­no ve­li­kim stva­ra­o­ci­ma. Htio sam da se oda pri­za­nje mo­joj gim­na­zi­ji i Bi­je­lom Po­lju, ko­ji su u svi­jet na­u­ke upu­ti­li lju­de do­stoj­ne naj­ve­ćeg di­vlje­nja.
– Dok bih pre­li­sta­vao al­bu­me sa fo­to­gra­fi­ja­ma ovih ve­li­či­na za­pi­tao bih se ima li ljep­ših lju­di u mla­do­sti i sta­ro­sti od dok­to­ra na­u­ka ra­ni­jih đa­ka bje­lo­polj­ske gim­na­zi­je. Da li ima ljep­ših i ot­me­ni­jih da­ma od uče­ni­ca iz Bi­je­log Po­lja ko­je su se is­ka­za­le u svjet­skoj na­u­ci. Da li ne­ko­me ljep­še pri­sto­je ge­ne­ra­cij­ska ili ofi­cir­ska uni­for­ma od onih ko­ji su iza­šli iz ku­pa bje­lo­polj­ske gim­na­zi­je. Sma­tram da se ova­kva knji­ga ja­vlja sa­mo jed­nom u sto­ti­nu go­di­na i da je do sa­da ne­vi­đe­na na pro­sto­ri­ma iz okru­že­nja. Lo­čig­no je da u njoj mo­ra bi­ti ne­do­re­če­no­sti, gre­ša­ka i pro­pu­sta, jer ni­je­su ob­u­hva­će­ni svi dok­to­ri na­u­ka, zbog če­ga se svi­ma iz­vi­njam. Osta­je oba­ve­za upra­vi Gi­ma­na­zi­je i dok­to­ri­ma na­u­ka da se iz­vr­ši do­pu­na po­da­ta­ka o va­šem stva­ra­la­štvu, da se do­zna o dok­to­ri­ma na­u­ka ko­ji ni­je­su ob­u­hva­će­ni i di­rek­tor omo­gu­ći da se do no­ve go­di­ne pri­ku­pe po­da­ci i da do da­na­šnjeg da­na idu­će go­di­ne bu­de štam­pa­na do­pu­na ove pu­bli­ka­ci­je.
Sa­mo je jed­na Bje­lo­polj­ska gim­na­zi­ja i za to ste naj­vi­še za­slu­žni vi, dok­to­ri na­u­ka. Za­to upu­ću­je­mo is­kre­ne če­stit­ke i za­hval­nost svim dok­to­ri­ma na­u­ka ko­ji su omo­gu­ći­li da ova­kvu knji­gu pri­pre­mi je­dan de­ve­de­se­to­go­di­šnjak…– za­klju­čio je Raj­ko Me­do­je­vić.
Mi­lo­van No­vo­vić